Srbija, Vlasotince 16210, 12. Brigade 34.
tel./fax +381(0)16 / 875 425
U planiranju sadržaja i aktivnosti, vaspitač se rukovodi uočenim interesovanjima i potrebama dece, dovodeći ih u vezu sa postavljenim ciljevima razvoja i učenja. Centralno razvojno pitanje koje vaspitač treba da postavlja sebi nije smo „šta deca mogu“, već pre „šta je to što deca treba da rade/uče što u najvećoj meri dugoročno doprinosi njihovom razvoju i učenju“.
Polazeći od saznanja o karakteristikama dečjeg razvoja i učenja u godini pred polazak u školu, individualnog pristupa deci, potreba da se svakom detetu omogući ostvarivanje njegovih punih razvojnih potencijala, vaspitač u realizaciji vaspitno-obrazovnog rada teži ostvarivanju dugoročnih ciljeva Dobro planiranje uključuje izbor odgovarajućih metoda, postavljanje razvojnih zadataka, kreiranje podsticajnog okruženja za učenje i vremenski okvir. U planiranju vaspitač polazi od:
- analize potreba dece i njihovih interesovanja, podataka dobijenih posmatranjem razvojnih mogućnosti dece;
- analize realizacije iz prethodnog meseca-teme;
- mogućnosti za uključivanje roditelja;
- predloga mogućih sadržaja rada (osnovnoh situacija, pojmova, veština);
- analize odabranih ciljevlja i sadržaja u odnosu na dugoročne ciljeve programa
- mogućih aktivnosti dece i vaspitača u samom obdanistu
- razmatranja aktuelnosti i događaja koji mogu uticati na odabrane sadržaje ili temu;
- razmatranja i pripreme resursa potrebnih za realizaciju odabranih sadržaja
U vaspitno-obrazovnom radu predskolske ustanove ne postoje unapred označene važne ili manje važne aktivnosti. Pedagoška umešnost vaspitača ogleda se u neprekidnom spoju onoga što deca žele i onoga što nudi, promišljanjem, povezivanjem i prilagođavanjem razvojnim potrebama dece
Sadržaje bira i metodički kreira vaspitač zajedno sa decom i roditeljima zavisno od situacije i planiranih ciljeva i zadataka.Mogući okvir preporučenih sadržaja u ovom programu treba da vaspitaču služe pre kao izvor ideja za planiranje i organizaciju vaspitno-obrazovnog rada, nego što mogu biti doslovni sadržaji koji se prezentuju deci.
Izvori sadržaja
Osnovni izvori sadržajaza razvijanje programa su:
- Realan životni kontekst:
vaspitna grupa: dete, deca, vaspitač i roditelji u životu vaspitne grupe.
Dečji svet: dečji produkti, dečje igre, tradicionalne dečje igre….;
- Šira socijalna mreža: život u socijalnom okruženju: rad, odnosi među ljudima, kuća,vrtic nauka, umetnost i kultura….saobraćaj u mestu, bezbednost dece;
- Svet stvari, nauke i prirode;
- Umetnost i kultura: narodna i autorska književnost, likovna i muzička umetnost, pozorište (lutaka, senki ), svet slika (fotografije, posteri, panoi, stripovi, film…).
